Поред природних лепота, туристички потенцијал Овчарско-кабларске клисуре представља и велики број православних манастира окружених шумама, водом и стенама. Због постојања десет манастира и два света места у Овчарско-кабларској клисури, она је позната и као „Српска Света Гора“.
Манастир Благовештење налази се на благој узвишици изнад насеља Овчар Бање. Ово је један од ретких манастира у Овчарско-кабларској клисури за који се тачно зна када је подигнут и ко су били ктитори. Натпис изнад улаза у цркву, говори да је храм подигнут 1601/02. Храм је изграђен у рашком градитељском стилу и својом архитектуром је после манастира Св. Тројица, најлепши манастир у Овчарско-кабларској клисури.
Манастир поседује једну од најстаријих књига, Благовештењско јеванђеље, настало 1372. године. У својој ризници чува и штампано четворојеванђеље из 1552. године. У њему је својевремено замонашен Патријарх Павле.
Манастир Илиње налази се изнад манастира Благовештење. Не постоје подаци о томе када је настао и ко је подигао овај манастир. Обзиром да је близу манастира Благовештење, претпоставља се да су га благовештењски монаси у свом успону подигли као свој метох. Садашњи Манастир је 1938. године саграђен на темељима старог манастира.
Манастир Јовање се налази на левој обали реке Западне Мораве, на њеном највећем меандру. Нико са сигурношћу не може рећи ко је и када саградио Јовање. Стара црква посвећена Светом Јовану потопљена је 1954. године приликом градње хидроелектране. Многобројна пустошења и рушења која је овај манастир претрпео, потпуно су уништила готово све трагове првобитног манастира. Тако је нестала и ризница некада великог храма. Највреднији предмети у ризници су две престоне иконе из 1850. године.
Данашњи манастир Јовање пројектован је тако да спаја старе и нове обрасце у сакралном градитељству, дајући целини Овчарско-Кабларских манастира једно ново остварење.
На десној обали Западне Мораве, километар узводно од Овчар Бање, налази се пећина Кађеница. Прилаз пећини је уређен, а главна дворана, са назнаком пећинског накита, истовремено је и сакрално-споменички простор. Два камена саркофага и Христово распеће обележавају немио догађај из времена Хаџи-Проданове буне 1814. године.
У пећину се у тим крвавим временима, сакрио збег народа из околних села. Турци су их открили, на улаз нагомилали грање и сламу и запалили. Сав народ се угушио кадом, тј. димом. Од тада се ово место зове Кађеница.
Манастир Никоље, најстарија црква међу Овчарско-кабларским манастирима, подигнут је на падинама Каблара, на левој обали Западне Мораве. На основу архитектонских карактеристика, претпоставља се да потиче из средњег века, највероватније краја 14. односно почетка 15. века. У ризници манастира Никоље чува се најзначајнија рукописана књига у српској култури написана почетком 17. века, Каранско јеванђеље.
У Никољу је некада живело и до 300 калуђера. У њему се од Турака крио и Милош Обреновић са породицом. Он је у порти 1817. године саградио конак који и данас постоји и носи његово име.
Манастир Преображење данас се налази са десне стране Западне Мораве, на северним обронцима Овчара. Наспрам манастира, преко реке, смештена је железничка станица у Овчар Бањи, на месту где се некада налазио манастир, испод литица Каблара. Први помен манастира Преображења у писаним изворима, везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен, одобрењем владике жичког Саве, како би се изградила железничка пруга према Ужицу.
Епископ Николај Велимировић је 1938. године покренуо иницијативу за изградњу новог манастира Преображење. У овом манастиру живот је организован по светогорском правилу, што значи да нема ни парохију, ни имовину, већ му је улога мисионарска.
Подно најстрмијих литица Каблара, у каменом удубљењу, извире вода. Верује се да вода, названа Савином, лечи вид и главобољу. У близини извора 1938. године, подигнута је мала црква под стеном. У њој о празницима, богослужење врше монаси из манастира Преображење.
Манастир Сретење се налази у изузетном природном окружењу, на заравни испод врха Овчара. На основу досадашњих истраживања верује се да је манастир настао у 16. веку и у више наврата током прошлих времена био је рушен и спаљиван. Обновљен је тек у 19. веку, захваљујући монаху, а касније и владици Никифору Максимовићу.
Од рукописних књига сачуваних до данас у Сретењу, преостале су свега три: Јеванђеље, Богородичини канони и Минеј за месец јун, који је значајан јер садржи Службу кнезу Лазару, као дело наше црквене књижевности. Од ризнички кованих предмета и старина, чувају се мермерна крстионица и розета из 17. века и икона Пресвете Богородице из 18. века.
Црква манастира Св. Тројице је по својој архитектури најлепши храм у Овчарско-Кабларској клисури, смештен на југозападним шумовитим падинама Овчара. Није утврђено ко је и када подигао манастир. На основу досадашњих сазнања који се ослањају на турске пописе, овај манастир потиче из друге половине 16. века. И овај манастир је претрпео страдања крајем 17. века, као и остали манастири у Србији.
У манастиру Св. Тројице налази се један велики, престони златом и срмом извезен крст од велике уметничке вредности. Поред тог крста, у манастиру Св. Тројице налазе се две јединствене ретке престоне иконе – Спаситељева и Богородичина – од античке вредности.
На узвишењу изнад манастира Јовање, налази се манастир Успење који је видљив са свих страна клисуре. У турским изворима помиње се 1536. године. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. На овом месту је некада постојала кула са звоником висока око 30 метара. Претпоставља се да су кулу порушили Турци истовремено када и Јовање. Владика Николај је на овом месту затекао само рушевине.
По његовој жељи изграђена је нова црква манастира Успења, 1939. године, као верна копија цркве Св. Цару Константину и Јелени у Охриду. Првобитни иконостас уништили су Бугари 1943. године. Манастир је поново обновљен 1998. године, а 2004. је настањен монахињама.
Манастирски храм има неколико особености које се ретко виђају у другим српским православним црквама. Црква манастира Успења има веома мали број прозора уског правоугаоног облика, без икаквих украса. Црква никада није била живописана. У манастирском храму заправо постоје две цркве које имају, једну, заједничку припрату. Леви део храма посвећен је Успењу Пресвете Богородице, а десни Седморици ефеских мученика.
Манастир Ваведење је подигнут на самом почетку клисуре. Стилске карактеристике оригиналних делова храма говоре да је овај манастир настао у 16. веку. Иконостас манастира Ваведење чине, између осталих, иконе Николе Апостоловића Богородица са Христом и Исус Христос. Сачуване су и позлаћене царске двери на којима је представа Благовести. Скромну уметничку целину коју чини иконостас овог манастира допуњују иконе које су остале сачуване.
Манастир Вазнесење подигнут је на северним падинама Овчара. Захваљујући једном рукописном јеванђељу, које је написано у Вазнесењу 1570. године, сигурни смо да је манастир постојао у 16. веку. Манастир је највероватније страдао, као и већина других манастира у клисури, за време Велике сеобе 1690. године. Након више неуспешних покушаја обнављања, тек је тридесетих година 20. века, епископ Николај Велимировић кренуо у обнову овог манастира.