Градско шеталиште бб, 32000 Чачак +381(0) 32 343 721
Ћир  |  Lat  |    |    |    |    |      

Установе културе

НАРОДНИ МУЗЕЈ

Конак Господара Јована Обреновића у Чачку, је после цркве најстарија сачувана грађевина. Подигао га је 1835. године Јован Обреновић, брат кнеза Милоша Обреновића.

У њему је сада музејска поставка старе градске куће. На спољној фасади ове куће осликан је грб Обреновића у боји – једини сачувани грб у нашој земљи.

Народни музеј у Чачку основан је 30. августа 1952. године. Стална поставка отворена је 1953. године. Народни музеј садржи три целине – приказ историје од неолита до средњег века, „Овчарско-кабларски манастири и цркве чачанског краја“ и „Чачански крај у устанцима и ратовима 1804-1941“. Пет одељења Народног музеја у Чачку у својим фондовима чува близу 20.000 предмета.

Музеј је за 60 година постојања (1952.- 2012.) организовао укупно 448 изложби, предузео 110 археолошких ископавања, штампао 181 публикацију. Од 1969. године редовно издаје свој часопис “Зборник радова Народног музеја” (41. број изашао је 2012), штампао је 89 каталога и још 51 посебно издање (монографије, зборници радова са научних скупова, водичи). Библиотека Музеја поседује 10.000 књига и 548 наслова периодике са 10.470 свезака.

Посетите сајт

МЕЂУОПШТИНСКИ- ИСТОРИЈСКИ АРХИВ

Организована заштита архивске грађе на подручју ове установе почиње 24. марта 1948. године, када је основано Архивско средиште у Чачку. Територијална надлежност установе у оснивању простирала се на срезове: љубићко-трнавски, драгачевски, жички, таковски, љишки, моравички и студенички. Први руководилац установе била је Маргита Радовић, професор чачанске гимназије.

Ова установа има задатак да се брине о архивској грађи и регистратурском материјалу на територији општина Чачак, Горњи Милановац и Лучани. Налази се под надзором Министарства културе Републике Србије, а стручно је повезан са матичном кућом, Архивом Србије у Београду.

Архив је смештен у згради бившег Начелства округа чачанског, која је подигнута 1877. године, у улици Господара Јована бр. 2. У приземљу зграде су депои са архивском грађом, а на спрату радне просторије: библиотека са читаоницом, фотолабораторија и галерија архива. Зграда у којој је смештен Архив, проглашена је за културно добро великог значаја, 11. фебруара 1974. године.

УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ“

Уметничка галерија „Надежда Петровић“(основана 1961.године), је једна од најстаријих и најзначајнијих установа овог типа у земљи. Делатност Галерије је заштита покретних културних добара и праћење савремене ликовне продукције кроз излагачку делатност.

Поседује пет збирки: „Надежда и савременици“, „Југословенско сликарство друге половине XX века“, „Савремена уметност“, „Спомен збирка Богића Рисимовића- Рисима“ и збирка „Цртежа и карикатура Пјера Крижанића“. У богатом фонду сликарства XX века поседује преко 500 радова од којих су поједини репрезентативни експонати, често ремек- дела својих аутора.

Посетите сајт

УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА “РИСИМ”

Галерија “Рисим” је саставни део уметничке галерије “Надежде Петровић” и представља легат породице Рисимовић. У њој је стална поставка слика Богића Рисимовића-Рисима, сликара, песника и приповедача, рођеног 14. марта 1926. године у Чачку.

Поред изложби Галерија приређује и друге програме: предавања, промоције, концерте. У ликовном животу наше земље не учествује само као хроничар, или посматрач, већ као аниматор и активни субјект.

ДОМ КУЛТУРЕ ЧАЧАК

Центар културних догађања, чврсто укорењен у свеукупни друштвени и привредни живот града, Дом културе је у великој мери иницијатор и креатор културних навика Чачана. Налази се у центру града, у упечатљивом здању (на око 4.000 м2 корисне површине), ауторском делу из 1970. године загребачког архитекте Луја Шверера.

Идеја о изградњи и оснивању Дома културе родила се крајем 50-их година XX века, после укидања Градског народног позоришта у коме су се одржавале и друге градске свечаности, књижевне вечери, предавања, концерти.

Посетите сајт

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА “Владислав Петковић Дис”

Угледни Чачани, окупљени око Окружног начелника Милије Драгићевића, 12. јануара 1848. године по старом календару, основали су “Друштво Читања Србско-Славенскиј Новина”, најстарију установу културе у граду на Западној Морави. Тај 12.јануар 1848. године, постао је претеча касније основаног Читалишта, па Читаонице, Књижнице и Библиотеке, камен међаш храму писане и штампане речи и знања. Настављачи Друштва основали су 1860. године Читалиште, чије је освежење оглашено звонима са Страцимирове задужбине и прангијама, што говори колики значај и част су наши преци давали књизи.

Библиотека носи име песника Владислава Петковића Диса, утемељивача модерне српске поезије, творца “Нирване”, “Утопљених душа”, “Можда спава”…

Данас библиотека има око 140 000 књига, а у оквиру легата чува велики број старих и ретких књига. Библиотека има око 5 000 редовних чланова. Последњих деценија се појављује као значајан издавач, а позната је и ван граница Србије по песничкој манифестацији “Дисово пролеће” у част Владислава Петковића Диса и поезије. Гости “Дисовог пролећа” били су најзначајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће организовано је 13. априла 1964. године, када је пред Дисовим спомеником беседио Бранко В.Радићевић.

Посетите сајт